17.08.2006

Rusija je danas ono što je bila Amerika pre sto godina – zemlja neobične slobode i neverovatnih mogućnosti. Po odnosu rizik-rentabilnost, to je najbolje mesto u Evropi. Nema druge zemlje u kojoj se i iz malog biznisa izvlači dobit od 30-40 odsto

Težak zadatak da izgrade kapitalizam u zemlji gde je omiljena poslovica “poštenim radom se niko ne može obogatiti”, u Rusiji se rešava dovođenjem desetine hiljada stranaca za direktore i predsednike velikih kompanija. Koliko ih danas ima u ovoj ogromnoj zemlji, teško da iko može tačno da odgovori, ali je prema podacima kompanije Ernst &Young, poreska inspekcija koja radi sa stranim građanima samo u 2005. godini evidentirala više od 50 000 stranaca. S obzirom na to da stranci nemaju obavezu da lično kontaktiraju s poreskim organima, smatra se da je taj broj nekoliko puta veći.
Agencije koje se bave zapošljavanjem stranaca u Rusiji cvetaju – jedna od njih, Ward Honjell International, samo tokom prošle godine zaposlila je dvostruko više menayera srednjeg nivoa nego prošle godine. Kad se ima u vidu da je samo u Moskvi prošlog meseca zvanično našlo posao 35 000 ljudi, očigledno je da posla ima sve više, a njime sve češće rukovode stranci. Među “gastarbajterima” u Rusiji od prošle godine je i nemački kancelar Gerhard Šreder, u oktobru dolazi bivši ministar odbrane Velike Britanije lord Robertson, a govori se i o mogućnost da im se uskoro pridruži i Silvio Berluskoni.
Šta je to što inspiriše zapadne stručnjake da napuste svoju zemlju gde su pravila odavno poznata i jasna i dođu da rukovode ruskim ili osnivaju sopstveni biznis u Rusiji, u kojoj su i dalje moguća iznenađenja?
Dobra ponuda, kažu Rusi. Radoznalost i želja da se učestvuje u neverovatno brzim promenama koje se odvijaju pred njihovim očima, najčešće odgovaraju stranci.

Pošto se zna da velikom biznisu nije svojstvena sklonost ka rizikovanju niti avanturizmu, mnogo je logičniju ruski odgovor. Da bi privukli iskusnog zapadnog menayera, oni koriste adut koji uvek dobija – visoku platu. Stranac dobija novac – domaćin iskustvo koje mu nedostaje, i svi su zadovoljni. Trenutno je Rusija zemlja u kojoj su primanja menayera najveća na svetu. Već devedesetih godina, kad se SSSR raspao a Rusi tek počeli da uče pravila kapitalizma, plate koje su nuđene zapadnim stručnjacima bile su dva do tri puta veće nego igde na svetu. I to ako se ne računaju bonusi na kraju godine koji su mogli da premaše nekoliko godišnjih plata. Zvanično, danas su plate menayera sa Zapada u Rusiji oko 50 odsto veće nego u njihovim zemljama, ali ako se uzme u obzir da oni besplatno stanuju u elitnim stanovima, da dobijaju socijalni paket koji često uključuje letovanja, zimovanja, pa čak i školovanje dece na najskupljim univerzitetima, onda to višestruko premašuje ono što dobijaju kod kuće.
Rusija je danas, smatraju mnogi, nova obećana zemlja za strance, ono što je bila Amerika pre sto godina – zemlja neobične slobode i neverovatnih mogućnosti. Po odnosu rizik-rentabilnost, to je najbolje mesto u Evropi. Nema druge zemlje u kojoj se i iz malog biznisa izvlači dobit od 30-40 odsto. Tome doprinosi i poreska politika kakva ne postoji na Zapadu. U Nemačkoj, na primer, ako godišnji prihodi iznose 80 000 evra, na poreze odlazi 54 odsto. U Rusiji, prve pola godine, stranac plaća 35 odsto, a posle toga postaje poreski rezident i plaća 13 procenata. Dakle, sa istom platom menayer u Rusiji zapravo dobija duplo više.

Rusija je zemlja koja pruža ogromne mogućnosti. Ogromno tržište – svakome ko uspe da se na njega probije zagarantovan je neverovatan dohodak s obzirom na to da tu živi 140 miliona stanovnika. A potreba za stranom robom je ogromna jer se zemlja još nije dovoljno oporavila da sopstvenom proizvodnjom zadovolji potrebe stanovništva.
Razlozi zapadnjaka da dođu u Rusiju na taj način su jasni, ali šta nagoni ruske kompanije da zapošljavaju strance i plaćaju ih daleko više nego što bi platili sopstvene građane, iako su prošla vremena kad su zapadni kadrovi bili neophodni kao nosioci drugačije (od sovjetske) biznis kulture? Danas njihova mesta apsolutno mogu da zauzmu domaći profesionalci, a stigle su već i generacije koje su se školovale u inostranstvu. Ipak, sve to nije dovoljno – u Rusiji se dešava ono što i u celom svetu, mada još drastičnije – hronični nedostatak kadrova. Ekonomija se razvija ogromnom brzinom, sistem obrazovanja to još ne uspeva da prati, pa se potrebe za radnom snagom potpuno novih kategorija jednostavno ne mogu zadovoljiti.

Tehnološki nivo naftne i metalurške industrije zaostaje za svetskim standardima za 10 do 15 godina, to je tačno onoliko koliko je bilo potrebno Rusiji da počne da se oporavlja od raspada. Za to vreme ruska nauka je bila u hibernaciji. Mladi stručnjaci su odlazili iz zemlje, a oni koji su ostali iz ranijih vremena, još misle u sovjetskim kategorijama. Poznata je priča direktora jedne od rudarskih kompanija koji je morao da zaposli stranca za menayera jer njegovi saradnici u biznis plan nisu ubacili izgradnju železničke pruge neophodne da se ruda dostavi dalje od kruga rudnika, što, naravno, utiče na cenu. Zaboravili su prosto zato što im je iz sovjetskih vremena ostala svest da će to uraditi država.

Naravno, i ruski obrazovni sistem se prilagođava svetskim trendovima, ali još uvek je zasnovan na učenju teorije. Podrazumeva se da će menayer koji dobro zna teoriju umeti da nađe izlaz iz svake situacije. Na Zapadu je potpuno drugačiji pristup. Tamo se smatra da je najvažnije umeti rukovoditi ljudima i resursima. Poznavanje teorije je poželjno, ali ne i obavezno. S obzirom na to da su ruske kompanije sve više orijentisane na učešće na svetskom tržištu, prisustvo rukovodilaca koji znaju pravila igre na Zapadu, neophodno je.
Danas u naftnoj industriji na rukovodećim mestima rade uglavnom stranci. Tako rusko-britanskom kompanijom TNK-BP rukovodi 50 menayera koji su radili po celom svetu, a na čelu im je Robert Dadli, koji tvrdi da je iskustvo iz 50 zemalja koje oni imaju garancija ulivanja međunarodnog iskustva u rusku kompaniju i da se zahvaljujući tome koristi najsavremenija tehnologija za dobijanje nafte. On dodaje da se borba za kadrove vodi između svih zemalja sveta, ali da je Rusija najprivlačnija od svih tržišta.
Devedesetih godina stručnjaci su dolazili u Rusiju obično na kraju karijere, s ciljem da zarade toliko da kasnije više ne moraju da rade u tuđim kompanijama. Ili su zarađenim novcem osnivali svoje ili su odlazili u lagodnu penziju. Danas dolaze mladi ljudi kojima će iskustvo rada u Rusiji biti sigurno još jedan korak napred u karijeri s obzirom da su ruske kompanije sve zapaženiji igrači na evropskom tržištu. Rad u njima već sada otvara vrata biznisa u svim svetskim zemljama. Dokaz je i već pomenuti Robert Dadli, koji, kad mu istekne mandat u Rusiji, odlazi na mesto direktora “Britiš petroleuma”.
I ne dolaze samo ljudi, strani investitori vrlo rado ulažu novac u rusku ekonomiju.
Reka investicija koja je na trenutak bila smanjena posle poznatih događaja sa JUKOS-om, naglo raste. Dokaz je i činjenica da grad Moskva, jedno od najvećih gradilišta na svetu, već nekoliko godina nije uložio ni jednog jedinog dolara u izgradnju. U ogromne solitere, biznis centre, sportske centre... – ulažu stranci.

Predstavnici američkih kompanija koje rade s naftom i gasom nisu baš najzadovoljniji činjenicom da se u Rusiji događa renacionalizacija i da im je ograničen dostup tim resursima. Ali se svi slažu da je u ostalim oblastima slika dijametralno suprotna i neverovatno pozitivna. U njima nema nikakvih ograničenja, to je najliberalniji mogući sistem, tvrde američki stručnjaci. Investiciono tržište razvija se neverovatnom brzinom i to ne samo u Moskvi i Peterburgu, nego po celoj Rusiji. Onima koji su već ovde može nešto da se dopada ili ne dopada, ali svima je jasno da se tu zarađuje novac.
Koliko će trajati zlatna groznica koja potresa Rusiju u svim oblastima ne zavisi samo od toga kojom će se brzinom edukovati stručnjaci u zemlji – mobilnost kadrova je karakteristika biznisa u celom svetu, već pre svega od toga na koji način će se trošiti petro dolari koji su poplavili sve fondove. Možda će se ona već sutra pojaviti na nekom drugom mestu, ali u ovom trenutku Rusija je, sasvim sigurno, zemlja u kojoj određene kategorije ljudi zarađuju mnogo lakše i brže nego na Zapadu.
                                                                  Ljubinka Milinčić