Ambasador Aleksandar Aleksejev o politici Rusije na Balkanu

BEOGRAD - Moskva nije razmatrala mogućnost da u Savetu bezbednosti UN stavi veto na moguću rezoluciju o nezavisnosti Kosova jer smatra da je potrebno još dosta rada pre nego što ovo pitanje uopšte dospe u SB UN - izjavio je juče ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Aleksejev na tribini "Prioriteti spoljne politike Rusije na Balkanu", koju je organizovao Institut za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu.
Ruski ambasador je precizirao da Moskva u principu ne određuje stav koji će zauzeti u SB UN pre no što vidi rezultate razgovora. - Polazimo od toga svako rešenje mora da bude dogovoreno s Beogradom i zato još nije vreme za priču o ovome - kaže on. Stav Rusije je da slučaj Kosova nije unikatan i da za njega ne treba tražiti jedinstveno rešenje, već ono u okviru međunarodnog prava.
Na pitanje novinara Glasa javnosti da li spada u političare koji smatraju da će dezintegracija na Balkanu, posebno u svetlu odvajanja Crne Gore i pretećeg odvajanja Kosova, biti inspiracija za separatiste u Evropi ruski ambasador kaže da je Rusija u slučaju Kosmeta čvrsto protiv nametnutih rešenja koja nisu u skladu s međunarodnim pravom i rezolucijom 1244 SB UN jer bi suprotno bilo štetno za Evropu u celini. - Ubeđivati sebe u obrnuto značilo bi ići protiv istine - kaže ambasador Aleksejev.
Komentarišući najavu specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija da se novom rezolucijom UN status Kosova definiše do kraja 2006, ruski ambasador je kazao da je ideja da se definitivni status Kosova mora odrediti u SB UN bila ruska. - Ali zašto to treba da bude do kraja godine, to mi nije jasno. Zašto kraj 2006? Šta ako razgovore treba produžiti i 2007? Objašnjenja o tome koja smo čuli od naših kolega ne deluju ubedljivo - kaže on i upozorava: - Želeli to ili ne, rešavanje kosovskog pitanje imaće karakter presedana. Zato smatramo da, pre nego što pokušamo da utisnemo sve ovo u vremenski okvir, treba preračunati dugoročne posledice ne samo za Balkan nego i za celu evroatlantsku regiju. Još jednom hoću da naglasim da sada nije ni vreme, ni mesto da se organizuju neke trke. Ako ne uspemo, posledice mogu da budu najkomplikovanije.
Rusija traži da se i na Balkanu primenjuju principi koji važe drugde u Evropi i svetu. - Balkan ne sme da postane laboratorija u kojoj se sprovode rešenja koja nemaju veze sa evropskim. Ista pravila za sve, isti zakoni za sve, ista rešenja koja proističu iz međunarodnog prava. Ne nameravamo da prihvatimo mišljenja nekih arbitara - konstatuje ambasador. Kao glavni zadatak spoljne politike Rusije na Balkanu, Aleksandar Aleksejev naveo je obezbeđenje stabilnosti u regionu u čijem ostvarivanju Rusija u punoj meri koristi sve instrumente koje ima - članstvo u SB UN, Kontakt grupi i bilateralne kontakte. - Hoću da preciziram da u jugoistočnoj Evropi nema glavnog grada u kojem nema ruske ambasade - rekao je ambasador.
Predavanjem ruskog ambasadora Aleksandra Aleksejeva Institut za međunarodnu politiku i privredu započinje novu seriju "Ambasadorski forum", na kojoj će ambasadori uticajnih zemalja zvanično izlagati politiku svojih zemalja prema ovom regionu za javnost i medije i odgovarati na pitanja.
 

EKONOMIJA DA, VOJNE BAZE NE

Ocenjujući da su priče o odlasku Rusije sa Balkana samo spekulacije, ambasador kaže da je pitanje samo u kom obliku prisustvo Rusije najviše odgovara i da je apsolutno ubeđen da je ekonomsko prisustvo, pre svega, investiciona saradnja, najbolji oblik. - Ne vidim smisao u stvaranju ruskih vojnih baza i sličnih objekata jer to nije naše viđenje evropske politike Ruske Federacije - kategoričan je ruski ambasador. On je konstatovao da je ruski energetski gigant "Lukoil" već sada na drugom mestu po ulaganju u Srbiji i najavio je nove projekte o kojima nije hteo unapred da govori, ali je naglasio da je rusko tržište otvoreno za investicije iz Srbije i da je niz srpskih preduzeća, poput "Hemofarma" i "Sintelona", tamo prisutno.

VESNA POPOVIĆ